Kako je nastala ideja o samoodrživoj kući?

Nakon dugogodišnjeg istraživanja kako omogućiti sebi i drugima lepši i lakši život, kako spojiti estetiku i prirodu – posmatrao sam kuće u mom neposrednom okruženju i uočavao stvari koje bi trebalo promeniti. U meni se rađala ideja da pronadjem način da olakšam način života.

Sve one male sitne stvari koje vas nerviraju u toku dana, od toga da vam se ne izlazi napolje kada pada kiša, ili kada napada sneg i morate da čistite auto pa sve do obaveza da morate da odete u prodavnicu kako bi sebi obezbedili obrok za taj dan me vrlo inspirisala da osmislim kako je moguće da živimo na drugačiji način nego do sada nama poznat. Na meni je bilo da nađem najbolje rešenje za mene ali i za druge kojima je ovaj način razmišljanja srodan.

Pa da počnemo…

Kada sam krenuo da radim na ovoj zamisli počeo sam od ulaza u kuću. U sklopu kuće se nalazi garaža. Iz nje možete da uđete u kuću, u njoj možete da skladištite drva i zimi ne morate da izlazite po ogrev za kamin. Takođe kada je zima, pada sneg ne morate da čistite auto od mraza i snega.

Za mene je kuća predstavljala mnogo više od prostorija u kojoj samo prespavam i idem dalje. Za mene je kuća značila dom gde se budim odmoran. Gde mi je prijatno i toplo. Mesto u kojem rado ostajem bez potrebe da tražim razonodu u spoljnim aktivnostima. Jer upravo sam ovde sebi uredio da imam sve što mi je potrebno nakon napornog i radnog dana.

Plan je najvažniji, on je važniji od svega, on vas vuče da se projektuje na sve što želite. 

Idemo dalje lagano kroz hodnik, iz njega vizuelno vidimo dnevnu sobu, ali isto tako može da nas dovede do spavaćih soba da nas niko ne vidi. 

Sada kada smo u dnevnoj sobi ona je u ovom slučaju kružna. Kada sam smišljao projekat želeo sam da nema mnogo ćoškova. Negde sam našao podatak da kada pitate Mongole zasto tako dugo i srećno žive oni kažu da imaju kružne kuće i da zlo nema ćošak da se sakrije. To me je oduševilo ima smisla ☺ ovakve kuće su gradili i naši preci u prvoj i najnaprednijoj vinčanskoj civilizaciji. 

U slučaju da zemljište ima nagib, iskoristite ga. Uvek je dobro da kuća bude ukopana. Taj deo može da se iskoristi za podrumski prostor ili još bolje za staklenik, kao što smo mi uradili na farmi Bela reka u prvoj kući od konoplje na našim prostorima.

Ognjište – to je uvek bilo mesto da se porodica okupi, priča, zbliži, zato je i stavljeno na središte kuće. Nemojte gledati televiziju na samom centru. Za TV nema mesta jer nam odvraća pažnju u svakom smislu, nije ni trebao da bude u projektu. Ali eto arhitekta ostala sama na pet minuta 🙂

Iz dnevne sobe se vidi kuhinja. Ovo je jako važno, jer svi ukućani su za pultom i učestvuju u spremanju hrane gde god da sede. 

Iz tog staklenika koji napravimo, ubiramo sve ono što volimo, jer sve što volimo to i sadimo. Najvažniji momenat je da cela porodica bude uključena u prozvodnju i sadnju.

Ali to nije sve, iz kuhinje ulazimo u baštu. Ona je povezana sa kućom. U ovom slučaju je okrenuta ka jugu, a zadnji zid staklenika je od naboja, tj od ilovače. Što je ilovača deblja to je bolja za staklenik. Tokom dana se taj zid greje, a noću akumulira toplotu i na prirodan način zagreva naš staklenik. Na taj način možemo da imamo plodove tokom cele godine. Kao što sam napomenuo moguće da se iskoristi nagib i da se taj staklenik ukopa u zemlju i iskoristi temperatura zemlje.

Sa celog krova se skuplja kišnica, skladišti i zaliva naše plodove kap po kap i onoliko koliko je potrebno. Đubri se pomoću uređaja u koji skladištimo organsko smeće, gde se pravi kompost.

Ispred staklenika se nalazi terasa kao i letnja kuhinja, da bi se u letnjim danima družili i da bi što više vremena provodili napolju.

Na toj terasi u na zidu sa kuhinjom sam isprojektovao jednu malu peć na drva tj furunu ili pizza peć ( peć za hleb ). U svakom slučaju ona ima dva otvora, jedan zimski sa unutrašnje strane da možete nesmetano da pečete domaći hleb i jedan spoljašnji koji je za letnje dane.

Kada bacate smeće osmišljen je jedan otvor u kuhinji koji melje organski otpad i direktno ga šalje u bio digestor koji je zatvoren i pod pritiskom. Kada krene fermentacija onda se pravi gas koji se dalje vraća u kuhinju, a ono što istruli kasnije se koristi kao kompost ili đubrivo. Tako da imamo jedan zatvoreni krug. 

Na krovu se nalaze solarni kolektor i solarni panel. Solarni kolektor nam služi za zagrevanje vode. Zamisao je da grejanje bude podno na pelet, ali do zagrevanja vode se uvek potroši najviše energije. Zato kolektor zagreva vodu zimi na koliko god je moguće stepeni i kotao se pali po potrebi. Kada nismo tu, ta voda kruži i održava temperturu u kući. Dva sata pre nego što treba da dođemo, ona se pali i dogreva do željene temperature. Prema istraživanjima , kada je minus 20 napolju u kući od konoplje sa zidom od 30 cm je 15 stepeni, a to je ozbiljna izolacija. 

Tako da nam ne treba mnogo energije koja nije prirodna.

Solarni paneli nam prave energiju za osvetljenja da sve bude osvetljeno kao u Holivudu. Jako je važno da kuća i okućnica svetle. Da ne bude kao u našim selima i periferiji, kada je noć, mrak je takav da možete nožem da ga sečete, vidi se tek poneka sijalica negde u daljini. Jedan dodatak jeste bešumni vetrogenerator, on u kombinaciji sa ponelima može da nas snabdeva energijom bez priključka na struju. Potpuna mogućnost za tim da smo nezavisni bi u startu bila veća investicija koja nažalost i idalje nije isplativa. 

Moja želja je da ove kuće budu potpuno nezavisne i da uz puteve ne morate da vidite sve one bandere sa gomilom kablova. Interesovao sam se za takav uređaj za koji sam siguran da tamo negde postoji. Sa interneta sam skinuo projekat od jednog gospodina iz Turske koji je bio na nemačkom.Pa sam platio prevodioca i našao neke inženjere, ali niko nije verovao toliko, te ako neko od vas misli da može da ga iskoristi neka ga downloduje sa našeg sajta. Poklanjam ga, a kada ga napravi ako me se seti, seti ☺ 

Galerija – Još jedna od mojih želja je da imam biblioteku. Mesto za čitanje I rad. I ona je uradjena ovde da svetlost ulazi u greje i taj deo kuće. Iskorišćena je visina krova, tako da nije morao da se zida nov sprat. 

Na garaži se nalazi zeleni zid upleten jasminom, bršljenom, tako da se kuća stopi sa prirodom.

Zelenilo je jako važno, čini mi se da nemamo kulturu lepih i uredjenih vrtova bašti, a opet je to nešto čemu se divimo. Primer, ja sam zasadio bršljen pored terase mojih roditelja, da im se kada poraste uzplete uz lukove terase i oplemeni taj beton. Oni su to položili da se ne uzplete uz zid, da im ne bi dolazili gušteri i ostali insekti 🙂 A isti taj moj otac prvi gleda Sherloka Holmsa i ostale Engleske serije zbog njihovih lepih živih ograda, savršeno uredjenih vrtova. Kada je reč o ogradama, moj predlog je da to budu žive ograde kako ih zovemo kod nas, ili red četinara. Zamislite svaka kuća da ima takvu ogradu, sve bi bile iste, a najvažnije smanjile bi emisjiu štetnih gasova.

Eto, to je kuća kao i svaka druga samo u njoj ima malo znanja kojih smo se odrekli u poslednjih stotinak godina. Ova kuća štedi energiju, zarađuje novac, takođe savršen je dom za jednu porodicu. Ona je radjena od materijala koji je svima dostupan, od koga svako od vas sa malo truda može da je napravi SAM, da tako je. 

Moja želja i ideja je bila da pokažem ljudima da kuću mogu da naprave sami ili uz malu pomoć prijatelja majstora. Ali da ta kuće ne mora da se odplaćuje 30 godina kao neki stan od koga nemamo ništa sem 4 zida i mesečnih računa. Da pruži mogućnost da se zaradjuje, proširuje, nadograđuje. Da to je ova kuća. Možda dizajnerski nije najbolje rešenje ali ovde je najvazniji koncept. Koncept boljeg zivota.

Izgled placa i ideja o uređenju okolnog zemljišta

Plan je da imamo bar 1ha zemljišta, što je jako izvodljivo, jer bi to bilo imanje na periferiji nekog našeg grada u Srbiji. Kada sam ja pravio i crtao ovaj projekat hektar zemlje u Srbiji na perifieriji naših gradova je bio od 1.000- 3.000eur. A ako je u blizini Beograda ili Novog Sada onda od 5.000 – 10.000eur. E tu sam dodao ideju kuća kao biznis .

Prirodni bazen bi bio pored kuće. On može da ima ribu u sebi i sam pravi eko sistem za sebe vremenom i ne mora. Ali zašto uz kuću bazen? Pa da bi refleksija vode ubacivala zrake i grejala kuću u zimskim danima. 

Dobro možda je to previše. Ali eto još jedne ideje za razmatranje.

Oko imanja bi bili čempresi i zimzeleno bilje pa bi svemu dali dozu Toskane. I zamislite sada da iza kuće nalaze staklenici ili plastenici. Imali biste npr. jagode koje rađaju cele godine jer ih grejemo i postižemo cenu od npr 10 eura kada je niko nema na tržištu ☺ ili gajimo cheri… izbor je prevelik. Dovoljno da imamo staklenike na 10 ari. Ako bismo imali tri četri takva verujem da je to dovoljno da bude posla za celu porodicu.

U plan sam dodao pomoćnu kućicu sa strane, za sve one ljude koji ne bi ovde bili preko cele godine, da može neko da živi tu i održava celo imanje za vas. Ovaj deo i predlog mi je omiljen, a to je najviše za naše ljudi koji žive u inostranstvu i ulažu u kuće po Srbiji u kojima niko nikada neće živeti. Ovo je koncept od koga bi i oni mogli da zaradjuju. Da plaćaju ljude i porodice koje bi radili kod njih na imanju, da od toga zaradjuju i jednu i drugi. Tako bi svi bili zadovoljni u zajednici.

Jako je važan momenat da svaka kuća u selu ne bude što veća nego što lepša i da manje više sve izgledaju isto. Da sve budu deo istog koncepta. Taj momenat nam omogućava da možemo da se bavimo i truzimom. Ovo je savršeno za seoski turazam gde vi možete da izdate jednu takvu kuću na korišćenje, leti, zimi, kad god vi niste tu. Siguran sam da će se ljudi sve više u budućnosti odlučivati na ovaj vid turizma.

Ovaj koncept odmora sem domaćim, možete ponuditi i stranim turistima koji su željni etno iskustva, od smeštaja do hrane i same prirode u okolini.

Sada je taj materijal u realizaciji. Ove kuće zamenila je konoplja jer sam se tek kasnije susreo sa njim. Isto je i sa walipini staklenikom koji je za naš teren na kome smo gradili ispao savršeno rešenje. U ovom projektu arhitekte su realno više vodile računa o izgledu i portfoliju nego o samodrživosti i ekologiji. Ali su dali notu prirodnog izgleda, kao jedne košnice, koji mi se iskreno svidja više nego kružni oblik. Da li je funkcionalnije, iskreno nisam siguran, možda i jeste samo će nam trebati vremena da se malo snadjeno u njoj. 

POGLEDAJTE DETALJ KADA OSTAVITE ARHITEKTU SAMO NA TRENUTAK DOBIJETE TV NA KAMINU ☺